Svi mi negde trčimo. Ka svetloj budućnosti, sutrašnjem danu, sledećoj godini, i tako dalje. Prava žena se ne bavi ovom vrstom “sporta”. Ona pliva životom, uvek se nalazeći u sadašnjem danu.
Sadašnjost je najinteresantnija i najvažnija od svega što okupira njenu pažnju
Naravno, ona ima planove za budućnost, ali ne odlaže život za sutra. Ne čeka da joj počne život.
Biti prava žena je velika privilegija, i ona to shvata
Sa pažnjom se odnosi prema činjenici da je rođena kao žena, i vidi u tome posebnu vrednost. Ona ne spoznaje sebe samo kao ženu na nivou pojma, ona oseća sebe takvom. Za nju biti prava žena, nije ispit, nije teški posao i nije krst koji se treba nositi ceo život.
To je dar i blagoslov sudbine. Prava žena neguje u sebi ženstvenost na svim nivoima: unutrašnjem (osećanja, emocije, misli) i spoljašnjem (telo, odeća, ponašanje).
Ona živi svojim tempom
Kada živite suviše sporo, nemate osećaj da je to život. Kada živite suviše brzo, nemate vremena da osetite život. Svako od nas ima svoj tempo života. Prava žena dobro zna i oseća ga i živi u skladu sa njim. Ona sama reguliše svoje opterećenje i samim tim zadaje tempo okolnostima koje je okružuju. Prava žena živi tako da radi ono što želi a da ne izgubi ukus života. U njenim dejstvima najvažnija stvar nije broj pokreta, učinjenih u jedinici vremena, već tačnost proračuna i spoznaja da radi nešto i zbog čega radi.
Ona je sebi na prvom mestu
To ne znači da je sebična, bezosećajna, ravnodušna ili cinična. To samo znači da prekomerna želja da se bavi drugim ljudima je skriveni strah da se živi svoj sopstveni život. Pravoj ženi je interesantan njen život. Ona nikada ne gubi osećaj vrednosti svog ličnog prostranstva. Ali pri tom je sposobna da podrži, pomogne i da učestvuje u životu drugih ljudi. Ona ne govori “da” ako joj srce govori “ne”. I uvek slušaju sebe i veruje svojim osećanjima.
Njoj ne treba “knjižica za javno mnjenje”
Ovu knjižicu – za roditelje, nastavnike, komšije, rođake, prijatelje i kolege, još u detinjstvu dobila je svaka devojčica. Prava žena je bacila “knjižicu”. Neka drugi stavljaju štrik u kolonama: udata – neudata, obična – neobična, sama – nije sama, kao kod svih – nije kao kod svih… Prava žena živi svojim orijentirima, sama ih smišlja i sama otelotvoruje. A ako nisu slični standardima drugih, to je mnogo ne brine. Ona dozvoljava drugima da ocenjuju tako kako oni žele. Zna, da je misija “svideti se svima” glupa i nemoguća. Prava žena radi na sebi, ali nikada to ne radi da bi zaslužila nečije odobrenje. Ona to čini iz ljubavi prema sebi.
Ona je prerasla svoju “dobru devojku”
“Dobra devojka” to je vaspitanica roditelja. Ona ima samo zadatak da se svidi drugima, izazove odobravanje. Da se čak svidi i tada, kada želi da protestvuje. “Dobra devojka”, živi po principu “ja treba” ili “ne treba”. Ona se retko pita šta zapravo ona želi. Prava žena se udaljila od svoje “dobre devojke”, a istovremeno odustala od težnje za odobravanjem i pohvalama. To ne znači da je ne zanima kako je ocenjuju. Ona jednostavno nikome ništa ne dokazuje, a posebno ne na štetu sebi. Za svoje osobine, koje se obično zovu nedostacima (a ko ih nema?), prava žena se odnosi snishodljivo. Ona ih vidi, ali ne dramatizuje. Ne sakriva ih, ali i ne paradira sa njima.
Ona ne igra dramu “Kako je moj život težak!”
Gledajući na nju, ne čini ti se da preživljava: danonoćno zadađuje pare, briše, pere, čisti, brine o mužu i deci. Nikada ne bi ni pomislio da se umorila, od popravki ili izgradnje vikendice. Čak i kada ima zaista veliki posao, prava žena nađe vremena da se oporavi i izgleda dobro. Ona ne izigrava žrtvu, jer zna da okolnosti nisu teške same po sebi, već zbog njenog odnosa prema njima.
Usamljenost je za nju dar
Svoje periode usamljenosti, ako oni postoje, prava žena ceni i voli. Ne teži da ubaci u svoj život slučajne poznanike ili muškarce, samo da ne bi bila sama sa sobom. Biti sam sa sobom, to je blago. Najbolje vreme da obnovi energiju, napuni svoj život spokojstvom i dubinom. Prava žena je interesantna sama sebi i uživa u samoći sa zadovoljstvom.
Ona voli svoju starost. Uvek!
Prava žena živi u svojoj sadašnjosti, stvarnoj starosti, koristeći sve njene prednosti. Ona ne priča priče o sebi o tome da je za nešto u tom dobu “već kasno” ili ” još rano”. Ova filozofija je izgovor za one koji koriste godine za prikrivanje svojih strahova ili unutrašnjih ograničenja. Prava žena može sve i u bilo kom životnom dobu. Zato kod nje nema i neće biti žaljenja zbog toga što nešto nije uspela. To ne znači da ona ne brine o sebi i ne teži da izgleda dobro. Prosto ona sebe ne podmlađuje i ne pretvara se u onu koja je bila prije 20 godina. Prava žena zna: da svako doba ima svoju lepotu, seksualnost i šarm.
Julija Svijaš
Primjedbe
Objavi komentar