Negde uz put zaboravili smo na pradedovsku zakletvu, a čast i obraz smo izbacili iz rečnika ali i iz glave. Tada su počeli da nama se dešavaju „prokletstva“ ili „loša sreća“, kako često volimo da spomenemo.
Sa svih strana možete da čujete „Zašto se ovo meni dešava? Nikom nisam ništa loše uradio?“ Međutim, ne morate vi da uradite ništa loše.
Dovoljno je da je vaš otac ili deda počinio neki greh, a taj greh se „lomi“ na vama.
Vi okajavate grehe vaših očeva. Predanje kaže da se gresi prenose na četvrto, pa čak i sedmo koleno. U Knjizi Postanja Biblije priča se o tome, kako su Hamov sin Hanan i njegovo potomstvo bili prokleti i nosili prokletstvo za njegov greh.
Prokletstvo je izgovorio Hamov otac Noj, a ne Bog. Sam Noj je “bio čovek pravedan i neporočan u rodu svom” (Post. 6, 9) i imao je tri sina: Sima, Hama i Jafeta, koje je Gospod naredio Noju da povede sa sobom u barku.
Kada se potop završio, Noj je sa sinovima izašao iz barke i prineli su žrtvu Bogu. Gospod je blagoslovio Noja i njegove sinove i obećao da više voda neće služiti za potop radi istrebljenja svega živog. Čak štaviše, interesantno je da je kao znak tog obećanja Gospod napravio dugu.
Noj i njegovi sinovi su bili blagosloveni od Boga. I evo šta se dešava dalje: posle potopa „A Noje poče raditi zemlju i posadi vinograd; i napi se vina opi se, i otkri se nasred šatora svojega. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svojega, i kaza obojici braće svoje na polju.
A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svojega, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svojega. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin, i reče: proklet da je Hanan i da bude sluga slugama braće svoje!” (Post. 9.20-25).
To jest prokletstvo Hanana za greh oca njegovog, Hama, je izgovorio Noj – to je Nojevo delo. I prokletstvo je bilo upućeno na Hanana, zato što je Ham kako shvatamo bio blagosloven od strane Boga. Noj je to znao i prosto nije mogao da prestupi taj blagoslov. I od njih je sve počelo.
Deca su plaćala za grehe svojih očeva pred Bogom. Međutim Biblija u par navrata navodi: „Ja sudim svima po putevima njegovim“ i „Svako će za svoj greh poginuti!“ što znači da pred Bogom ne postoji greh koji se prenosi na decu.
Ali ako se osvrnemo na pojedinca, da li postoji veća kazna za čoveka nego da njegovo dete pati? Ako je neko učinio greh, najveća naplata će biti da njegovo dete okajava njegov greh.
Da bismo izbegli takvu strašnu kaznu, vratimo u porodicu reči čast i obraz. Neka naša deca znaju da je sutra najvažnije da čuvaju čast svoje porodice i da nikada ne okaljaju svoj obraz.
Jedno to može zaštiti našu unučad. A oni koji sa sobom nose teret pradedovske kletve, neka izmole oproštaj od Boga i sa sebe skinu vekovno prokletstvo. U veri je spas.
Primjedbe
Objavi komentar