LIČNI STAV: Zašto mi ne pada na pamet da postim

Jela sam fantastičnu pitu s mesom iz jedne vidikovačke pekare i uz to sam popila šolju jogurta na Badnji dan. Kasnije sam uradila neka dobra djela. 

Pomogla san starijem komšiji da odnese teške kese iz prodavnice, pridržala sam vrata majci s detetom i ustala trudnici u busu, ali kapiram da je to sve nebitno jer sam za ručak pojela krmenadlu sa savršenim pireom od krompira sa puterom i mlekom. 

Nisam nikoga psovala. Nisam nikoga osuđivala. Radovala sam se tuđoj sreći i tugovala kad su drugi tužni. 

Pomogala sam onima kojima je pomoć potrebna i trudila se da ne mislim loše. Trudila se da prihvatim činjenicu da smo svi različiti i osim da poštujem različitost, još i da je slavim. Poštovala sam roditelje, volela prijatelje, trudila se da ne lažem. 

Ali, tetu iz pekare u kojoj sam ujutu kupila pitu s mesom ništa od toga ne zanima 

Ne, njoj je samo bitno to što ja na Badnji dan ne postim - i odmah me je okarakterisala kao lošeg čoveka. Odmahnula je glavom kad je čula moju porudžbinu i opomenula me da je danas Badnji dan. Kad sam potvrdila da sam orijentisana u vremenu i prostoru i da znam koji je dan, počela je da mrmlja "Bože me sačuvaj" i nevoljno mi stavlja pitu u papirnu kesu. 

Jer ona, vidite, posti. Ona je, kao i većina velikih "vernika" koji poste samo kroz ishranu, uverena da je na neki način bolji čovek od mene zato što neće pojesti delić krave tog dana. Nju ne zanima to što je sama činjenica da me osuđuje veći greh od bilo čega što bi mogla da pojede. Ona ne razmišlja o tome da je svojim postupkom učinila da se ja osećam kao poslednje govno - iako to svakako njen dragi Isus ne bi želeo. 

Ne, njoj je samo bitno da je neko u vreme posta pojeo nešto što nije posno. I nije usamljena - zapravo, većina je takva. Zato, iz najbolje namere, mislim da je krajnje vreme da svim ignorantnim "vernicima" (ogromna grupa, u koju ne spadaju vernici koji zaista poste i telom i dušom) konačno objasnimo šta je poenta posta. 

Post, draga ženo iz pekare i svi vi ostali koji osuđujete druge - predstavlja proces prečišćavanja tela i duše. Do toga se dolazi suzdržavanjem od određene hrane kao i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja. Smatra se da je post u hrišćanstvu pokrenuo sam Isus Hrist koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga, ukrepio je sebe dugotrajnim potpunim postom. 

Je l' stvarno mislite da je Isus sedeo, jeo hleb sa margarinom i sve vreme osuđivao sve oko sebe? Da li je mrzeo ljude koji misle drugačije? Je l' ih gledao popreko? Drugim rečima, da li je moguće da ste toliko glupi da verujete da je poenta posta samo u tome šta ćete pojesti?! 

To što jedeš ribu umesto svinje, a u isto vreme osuđuješ, mrziš, vređaš, kradeš, spletkariš, ogovaraš, pa onda još malo osuđuješ druge - to te ne čini vernikom, već licemernim đubretom od čoveka. 

Pokušajte umesto toga da ceo dan ni jednom ne osetite zavist prema nekome. 

Pokušajte da u potpunosti ubijete ljubomoru u sebi. 

Probajte da 24 sata ni jednom ne poželite nešto što je tuđe. 

Ili da čitav dan nemate ni jednu jedinu lošu misao prema nekome (to uključuje i političare). 

Pokušajte da oprostite. 

Da imate razumevanja. 

Da pomognete. 

Da se pokajete. 

I pokušajte tako da se ponašate svakog dana, bez obzira na post ili veru. 

Verujte mi, mnogo je bolji osećaj nego kad sve vreme kroz život idete uzdignute glave, umišljeni da ste bolji od drugih samo zato što jedete margarin umesto putera.